Marko Nikolić rođen je u gradu Nišu prošlog veka, u porodici u kojoj su ga željno dočekali mama Slavica, tata Novak, sestra Maja i ogromna familija. Osobine koje je rođenjem doneo sa sobom a koje ga i do danas karakterišu su, pre svega, skromnost i nenametljivost, ljubav prema ljudima i verovanje u njih. Privatno, to je Marka za sva vremena okružilo ogromnim brojem predivnih prijatelja i ljubavlju svih njegovih najbližih; Profesionalno, obzirom da se bavi profesijom u kojoj takve osobine i najveće talente bacaju na margine, možda su mu ove osobine otežale i prolongirale dolazak na mesto koje zaslužuje. Svejedno, Marko je strpljivo rastao, završio Osnovnu i Srednju Muzičku Školu u Nišu i jedini momenat kada je pokazao odlučnost, bila je njegova odluka da nastavi muzičko obrazovanje na Muzičkoj Akademiji u Gracu ( Austrija ). Iako je sa sestrom, kao kantautorski duo „Mar-Maja“, osvojio sve prve nagrade od Niša (Majska pesma 89`), Paraćina (V muzicki festival 89`), Sivca (Akustičarski festival 88`), Beograda (Beogradsko proleće 89-90`), Novog sada (Zmajeve dečije igre 91`) do Pucareva (Djeca pjevaju srcem 89`) gde su osvojili I nagradu tadašnje Jugoslavije, iako su mu sva vrata estrade bila otvorena, Marko odlučuje da svoj talenat usmeri i doškoluje u Gracu. Sestra Maja nastavlja uspešnu solo karijeru, a Marko počinje novo poglavlje svog muzičkog usavršavanja. Marko je pre svog odlaska u Grac svirao gitaru, još i onda kada je gitara bila veća od njega, bass gitaru, klavijature, bubnjeve, pevao i svojim tercama i sekstama predivno „bojio“ pesme i davao im onu notu koja muziku i čini umetnošću. Ni sam nije mogao da se odluči za jedan smer, tako da izvesno vreme u Gracu paralelno studira Jazz - Solo pevanje i bubnjeve. Ipak, preovlađuje ono prvo i Marko uspešno diplomira na odseku za Jazz - Solo pevanje 2002. godine u klasi samih legenda Jazz-a, a neke od njemu dragih su Mark Murphy, Jay Clayton, Michel Hendriks, Tom Lellis, Fritz Power, a da je Marko nesumnjivo vrhunski talenat govori činjenica da je imao ponudu, od njemu jako drage profesorke Sheile Jordan, da nastavi svoje pevačko usavršavanje na elitnom Univerzitetu „New School“ u New York-u. Ipak, život nije samo muzika i karijera. Kaže sa da je za uspešnu karijeru umetnika potrebno 10% talenta a 90% rada. Marko neumorno radi, komponuje, piše aranžmane i tekstove, a muziciranje i pevanje vežba i nadograđuje i u vreme odmora, i profesionalno. Kod njega su procenti talenta i rada potpuno izjednačeni, 100 / 100%. Ovaj mladi umetnik, čovek kome muzika nije hir i trenutna preokupacija , već je ozbiljno shvatio i odlučio da ona bude njegovo životno opredeljenje i uvek izazov za nova otkrovenja i nadogradnje, tek će imati šta da kaže svojim muziciranjem i glasom i njegovo Zlatno doba tek dolazi. Ono što ne sme nikada da se zaboravi, to su ljudi
koji su ukazali poverenje i prvi prepoznali Markov talenat, pre svih kompozitor
iz Niša Novak Radulović, još u vreme kada je Marko muziku shvatao samo
kao dečiju igru.
|